Muke u vezi sa neoliberalnom doktrinom: doktrinarna pitanja i stvarnost

Drašković, Božo (2015) Muke u vezi sa neoliberalnom doktrinom: doktrinarna pitanja i stvarnost. Ekonomske ideje i praksa : kvartalni časopis iz oblasti ekonomije, poslovne ekonomije i menadžmenta, statistike i poslovne informatike (16/17). pp. 237-277. ISSN 2217-6217

Preview

Text mukeneoliberalneDoktrine.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (345kB) | Preview

Abstract

Doktrina neoliberalizma sadrži nekoliko ključnih postulata od kojih se polazi u razumevanju ekonomskog poretka. Prvi postulat se odnosi na pitanje individualnih sloboda i nejednakosti. Sloboda je moguća samo kao individualna, pojedinačna i predstavljena je kao odsustvo prinude jednih nad drugima. Opšti ideal slobode nije sporan. Problem nastaje onda kada pojedinci konstituišu društvene grupe i klase u kojima ideal slobode može biti poništen nastajanjem velikih nejednakosti u raspodeli svojinskih prava i dohodaka. Doktrina ne prihvata bilo kakvo postojanje opštih, izvan pojedinačnih interesa. Sudbina pojedinca zavisi isključivo od njega samoga i njegovih sposobnosti. Drugi postulat doktrine zasniva se na stanovištu da lična odnosno privatna svojina i motivisanost pojedinca da upravlja tom svojinom podstaknut ličnim interesima predstavlja uslov i pretpostavku napretka. Napredak pojedinca je preduslov napretka cele zajednice. Zastupnici doktrine, a priori odriču mogućnost bilo kakve ekonomske efikasnosti državne ili nekog drugog oblika kolektivne svojine. Ulogu države u ekonomskoj aktivnosti sledbenici razumeju kao remetilački faktor, a njena uloga se svodi na obezbeđivanje apstraktne uloge u obezbeđivanju vladavine prava.Mogućnost da postoji klasna uloga i uslovljenost države, sledbenici doktrine ne prihvataju. Doktrina ima problem da pojasni odnos konstituisanja i artikulacije pojedinačnih interesa i nastanak opštih interesa i institucija koje predstavljaju zajedničke interese. Slobodno samoregulirajuće tržište i autonomija učesnika na tržištu je sledeći postulat doktrine. Tržište je samoniklo, a zastupnici doktrine ne posvećuju previše pažnje problemima koji se pojavljuju u slučajevima kada se pokaže da tržišni automatizam samoregulacije ispolji neuspehe. Na kraju doktrinu čini i metodološko teorijski, odnosno saznajni postulati po kojima u teoriji saznanja društvene nauke polaze isključivo od lične svesti i subjektivnog saznanja, te da ne postoji prostor za bilo kakvo objektivno razumevanje predmeta istraživanja. U društvenim naukama predmet istraživanja je subjektivan, za razliku od prirodnih nauka, u kojima je predmet istražvanja objektivan. Saglasno tome, sledbenici doktrine smatraju da usled navedenih teorijsko metodoloških ograničenja postoje problemi naučnog predviđanja uopšte, pa i predviđanja nastajanja ekonomskih kriza. To su ključne teorijsko metodološke pa i vrednosne razlike koje postoje između zastupnika neoliberalne doktrine i njihovih kritičara. To su pitanja: odnosa između individualnog i opšteg, pitanja države, eksploatacije, ograničenja, odnosno neograničene snage tržišne samorgulative, pohlepe, mogućnosti ili nemogućnosti svesne društvene intervencije. Doktrina neoliberalizma ne priznaje postojanje bilo kakve artikulisane društveno svesne aktivnosti izuzimajući one koja je individualna, a samim tim po njima nije društvena. Navedene razlike stvaraju problem u dijalogu između zastupnika neoliberalne doktrine i njihovih kritičara. Rasprava ponekad podseća na nemogućnost dijaloga koja postoji izme- đu vernika i ateista o pojedinim kanonskim pitanjima.

Actions (login required)

View Item