Princip zagađivač plaća kroz primenu evropskog sistema za trgovinu emisijama (EU ETS) u Srbiji

Hanić, Aida (2018) Princip zagađivač plaća kroz primenu evropskog sistema za trgovinu emisijama (EU ETS) u Srbiji. In: Pravni i ekonomski aspekti primene principa zagađivač plaća. Institut ekonomskih nauka, Beograd, pp. 115-137. ISBN 978-86-89465-43-3

[img] Text
6. hanic.pdf - Published Version
Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives.

Download (268kB)

Abstract

Evropski sistem trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte (engl. European Union Emission Trading System ili skraćeno EU – ETS) predstavlja savremeni odgovor Evropske unije na problem klimatskih promena. Kreiran je sa idejom da se ekonomski odredi cena gasova sa efektom staklene bašte koje jedno preduzeće emituje. Time ovaj program uvodi princip „zagađivač plaća“. U praksi može da se posmatra kao tržište na kojem se trguje emisionim jedinicama za svaku tonu gasova sa efektom staklene bašte koju preduzeće emituje. Dozvole za trgovanje ili emisione jedinice (engl. European Union Allowance ili skraćeno EUA) predstavljaju jedinicu trgovanja unutar EU ETS programa koje vlasniku daje pravo emitovanja jedne tone ugljen-dioksida (CO2) ili ekvivalentne količine dva snažnija gasa staklene bašte; azot oksid (N2O) i perfluorougljenike (PFCs). Sistem funkcioniše po principu da se odredi gornja granica (engl. cap) ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte koju jedno preduzeće može da emituje. U slučaju prekoračenja dozvoljenog limita, preduzeće mora da plati kaznu. S druge strane ukoliko preduzeće nema dovoljan broj emisionih jedinca, može da smanji emisiju gasova ili da od drugog preduzeća otkupi potreban broj emisionih jedinca (engl. trade) u okviru dozvoljenog limita. Na taj način preduzećima se omogućava da obezbede dovoljan broj emisionih jedinica i izbegnu plaćanje kazne kao i da ostvare ekonomsku korist od prodaje emisionih jedinica drugim preduzećima. Krajnji cilj koji se nastoji ostvariti ovim programom jeste smanjenje ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte na način da se vremenom redukuje definisana gornja granica gasova. To će značiti izdavanje manjeg broja emisionih jedinica što će prema predlogu Evropske komisije dovesti do smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte za 43% do 2030. godine. Cilj ovog rada jeste da ispita na koji način su preduzeća u Srbiji, pre svega preduzeća koja posluju na teritoriji Novog Sada, identifikovana kao zagađivači, i koji podležu principu „zagađivač plaća“ upoznata sa EU – ETS sistemom. Ovo pitanje analizirat će se kroz istraživanje sprovedeno na primeru preduzeća u okviru industrije cementa, šećera, metalske i prerađivačke industrije, evidentiranih u nacionalnom i lokalnom registru izvora zagađivanja. U istraživanju su pored preduzeća sa teritorije Novog Sada uključena i odabrana preduzeća sa drugih lokalnih samouprava. Istraživanje ima za cilj i da pokaže razliku u primeni politike zaštite životne sredine u Srbiji u odnosu na EU, posebno kada su u pitanju preduzeća u Srbiji čiji su vlasnici stane kompanije koje su delom EU ETS sistema.

Item Type: Book Section
Additional Information: COBISS.ID=512537186
Uncontrolled Keywords: zagađivač plaća, EU ETS, gasovi sa efektom staklene bašte, Srbija, EU
M Category: H Social Sciences > H Social Sciences (General)
Depositing User: Jelena Banovic
Date Deposited: 23 Nov 2018 13:52
Last Modified: 23 Nov 2018 13:52
URI: http://ebooks.ien.bg.ac.rs/id/eprint/1265

Actions (login required)

View Item View Item