Analiza glavnih makroekonomskih indikatora u funkciji stabilnosti zemalja Zapadnog Balkana

Marjanović, Darko and Ivanović, Lazar (2021) Analiza glavnih makroekonomskih indikatora u funkciji stabilnosti zemalja Zapadnog Balkana. In: Makroekonomska stabilnost i unapređenje konkurentnosti zemalja Zapadnog Balkana. Institut ekonomskih nauka, Beograd, pp. 7-27. ISBN 978-86-89465-65-5

Text marjanovic, ivanovic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (533kB)

Abstract

U savremenim uslovima globalizacije svetske privrede, jedan od bitnih faktora koji utiče na rast i razvoj svake privrede jeste i makroekonomska stabilnost. Ekonomska politika treba da stvori uslove za makroekonomsku stabilnost i rast privrede na bazi povećanja investicija, izvoza, štednje, produktivnosti i konkurentnosti, uz smanjenje makroekonomskih neravnoteža, pogotovo fiskalnog deficita, inflacije i deficita tekućeg računa. Ključni makroekonomski ciljevi kojima teže sve privrede, pored povećanja proizvodnje, uključuju postizanje dugoročne ravnoteže, stabilnost opšteg nivoa cena i rast zaposlenosti. Da bi se uspostavila makroekonomska stabilnost kao i održiv privredni rast veoma je važno da se vodi racionalna ekonomska politika i izvrše ubrzane strukturne reforme. Glavni cilj rada jeste sagledavanje ključnih ekonomskih indikatora i analiziranje njihovog uticaja na privredni razvoj zemalja Zapadnog Balkana. Odnosno, utvrditi ulogu i snagu uticaja makroekonomske stabilnosti na ekonomski rast ovih zemalja. Ovakva analiza je veoma važna kako bi se prikazalo stanje privrede, predvidela njena stabilnost i omogućilo investitorima da pravovremeno reaguju na iznenadne i nepredvidive događaje. U radu će fokus biti na zemljama Zapadnog Balkan, dok će se za analizu koristiti sekundarni podaci baza Eurostat, UNCTAD, MMF i MOR za vremenski period 2011-2020. godina. Upoređujući zemlje Zapadnog Balkana može se zaključiti da Srbija znatno brže napreduje, s obzirom da se transformisala u rastuću ekonomiju sa niskom inflacijom, fiskalnim suficitom, opadajućim javnim dugom, manjom eksternom neravnotežom kao i oporavkom tržišta rada. U narednom periodu se može očekivati trend rasta u svim zemljama Zapadnog Balkan, što će za posledicu imati bolji ekonomski razvoj i sve veću otvorenost za nove investicije.

Actions (login required)

View Item