Klinička slika krize u Evrozoni: ima li osnova za optimizam?

Malović, Marko (2017) Klinička slika krize u Evrozoni: ima li osnova za optimizam? Kultura polisa: časopis za negovanje demokratske političke kulture, XIV. pp. 1-15. ISSN 1820-4589

Preview

Text malovic.kultur.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (738kB) | Preview

Abstract

Nakon kratke istorije krize u Evrozoni, identifikacije njenog bazičnog uzroka i posledica pogrešne terapije, rad ističe indikativne simptome heterogenosti, nefunkcionalnosti i razjedinjenosti Jezgra i Periferije EMU. Iako masivniji federalni budžet, trezor i zajednička fiskalna politika nisu ni politički izgledni niti praktično lako izvodljivi, postojeća fiskalna pravila uz odsustvo bilo kakvih redistributivnih transfera i patuljast kohezioni fond takođe ne poredstavljaju ma i srednjeročno održivo stanje. Međutim, neposredna opasnost Evrozoni preti od makroekonomski nezavidne konstelacije Italije, koja je pre nego li Grčka najslabija karika monetarne unije. U radu se iznosi set pseudofiskalnih, monetarnih i finansijskih politika neophodnih za dugoročan opstanak EMU, uz konstataciju da su gotovo sve ili odlučno odbačene od strane Jezgra EMU ili su tek/još u procesu nastanka. Uprkos činjenici da je monetarna ekspanzija donekle snizila valutni rizik (rizik denominacije), kreditni rizik i dalje vreba u odsustvu kredibilnog zajmodavca u poslednjoj instanci, uzajamne bezbedne aktive i bolje koordinacije fiskalnih politika u Evrozoni. Premda su male šanse da se Evrozona raspadne s predumišljajem, granični trošak oklevanja raste i može se desiti da finansijska panika prinudnih izlazaka iz EMU dovede u pitanje sudbinu zajedničke evropske valute. Poslednji kvartal 2017, nakon italijanskih i nemačkih izbora, krajnje je vreme za fundamentalnu reformu Evrozone, ako se želi sačuvati njena relevantnost i postojeća veličina.

Actions (login required)

View Item