Kraj privatizacije i posledice po razvoj

Drašković, Božo (2010) Kraj privatizacije i posledice po razvoj. In: Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji. Institut ekonomskih nauka; Beogradska bankarska akademija; Savez samostalnih sindikata Srbije, Beograd, pp. 3-40. ISBN 978-86-80315-84-3

Preview

Text bd_2010_01.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (796kB) | Preview

Abstract

Neoliberalni koncept ekonomskog sistema u Srbiji je kreiran krajem 2000 godine i sprovodi se većpunih 8 godina. Koncept se zasniva na: sveopštoj ekonomskoj liberalizaciji, deregulaciji i privatizaciji uz monetarnu stabilnost, obuzdavanje inflacije, i žrtvovanje zaposlenosti.U periodu nakon započinjanja „nove“ neoliberalne koncepcije „šok terapije“, a posle ekonomskih sankcija od 2001. godine ostvareni su sledeći rezultati: Stanje ekonomije, mereno rastom BDP-a u periodu 2001-2008 godina od 4,5% do 7,1% godišnje daje nepotpunu sliku o ekonomskom rastu. Domaći proizvod u 2007. godini ne dostiže ni 80% onog iz 1989. godine. Ukupan spoljni dug zemlje, kako javni tako i privatni, u poslednjih 8 godina beleži permanentan rast i iznosi realno blizu 22 milijardi €, preteći da zemlju dovede u poziciju pre, Argentinskog ili sada Grčkog dužničkog scenarija. U periodu od 1991. godine pa do danas, Srbija se nalazi u procesu potpune deindustrijalizacije. Bankarski sektor u Srbiji je, meren vlasničkom strukturom kapitala banaka je sa blizu 80% u rukama stranog kapitala. Privatizacija u Srbiji je koncipirana na ideologiji kritike „insajderske“ identifikacije svojinskih prava i uvođenje modela rasprodaje. Privatizacija je morala biti neuspešna, jer se bazirala na pogrešnom pristupu po kome su favorizovani državni prihodi od privatizacije, a žrtvovan ekonomski razvoj i održavanje nivoa zaposlenosti. Najveće žrtve privatizacije su nezaposlenost i zarade. Izmenama u metodologiji evidentiranja, praćenja i anketiranja nezaposlenih lica u Srbiji posle 2004. godine stvorena je ublažena slika broja lica koja su nezaposlena, pa se nezaposlenost iskazuje u iznosu od oko 19%, a de facto je preko 30%. Kreatori ekonomske politike uz podršku eksperata MMF i Svetske banke, kao recept ekonomske stabilnosti, propovedaju ograničavanje rasta zarada. Takva politika podstiče „gazde“ u domaćim kompanijama, da u ime „štednje i opstanka“ ,ograničavaju nivo zarada do mizernih minimuma, neplaćanja zarada i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa na zarade. Neophodno je u empirijskoj ravni vođenja ekonomske politike odustati od vere u svemoćno tržište i tražiti rešenja u modelu socijalno – tržišnog sistema i participacije zaposlenih u upravljanju.

Actions (login required)

View Item