Pokretači finansijske evrizacije: koja teorija je najpogodnija za slučaj Srbije?

Marinković, Srđan and Malović, Marko (2016) Pokretači finansijske evrizacije: koja teorija je najpogodnija za slučaj Srbije? In: Pravci strukturnih promena u procesu pristupanja Evropskoj uniji. Institut ekonomskih nauka, Beograd, pp. 180-200. ISBN 978-86-89465-26-6

Preview

Text marko_malovic.pdf - Published Version Available under License Creative Commons Attribution Non-commercial No Derivatives. Download (273kB) | Preview

Abstract

Nivo finansijske dolarizacije (de facto evrizacije) u Srbiji postojano je visok uprkos dugogodišnjim naporima da se ovaj problem ublaži. Raširena uloga strane valute kao čuvara vrednosti, ili valute izbora za finansijske aranžmane, ostaje jedno od glavnih obeležja monetarnog i finansijskog sistema Srbije. Zbog brojnih negativnih posledica finansijske evrizacije, razumevanje uzroka i mehanike ovog fenomena postaje važno pitanje ekonomske politike. U radu smo ispitivali značaj argumentacije prisutne u savremenim teorijama finansijske evrizacije za objašnjenje uzroka evrizacije na depozitnom i kreditnom tržištu Srbije. Analiza valutne strukture kamatnih stopa na ova dva tradicionalna bankarska tržišta, kao i analiza marže na posredovanje u dinarima i evru, ukazala su da je izbor ekonomskih aktera između finansijske aktive u domaćoj i stranoj valuti dirigovan odnosom prinosa na finansijske aranžmane u dinaru i evru, ali i popularnim percepcijama rizičnosti ove dve valute. Domaći bankarski sektor, preko politike kamatnih stopa i zaštite od direktnog dejstva valutnog rizika na bilansnu poziciju, sprovodi mehanizam transmisije depozitne na kreditnu evrizaciju.

Actions (login required)

View Item